Римски прстен

October 31, 2020

Римљани су обичај ношења прстења преузели од Сабињана или Етрураца или, вероватније, од Грка и Етрураца. Уобичајен прстен у доба републике био је од гвожђа, али ширењем државе и доласком у додир са раскоши хеленистичког света, употреба злата постаје све већа. „Ius аnuli aurei“, закон из доба републике којим се ношење прстења ограничавало на представнике власти, аристократију и сенаторе, губи на значају. Август дозвољава свим лекарима ношење златног прстена, а од 197. године Септимије Север то исто дозвољава свим војницима.

Подједнако су га носиле жене, мушкарци и деца. У почетку је ношен на домалом прсту, затим на кажипрсту, а онда на малом прсту.

Прстење се израђивало у злату, сребру, бронзи, гвожђу, стакленој пасти. Како је мода ношења прстења захватила све слојеве друштва, дошло је до формирања посебне групе занатлија који су се бавили само израдом ове врсте накита. Тако почињу да се јављају различити облици и декорације: једноставне каричице без украса, масивно прстење са гемама и камејама, и прстење код којег су се уметањем новчића имитирали медаљони на огрлицама.

Прстен који представљамо, из Археолошке збирке нашег Музеја, има масивну алку елипсоидног облика која се у раменима нагло шири ка глави прстена. Има и украс од црне стаклене пасте са нејасном представом људске фигуре (можда Меркура) који у десној руци држи врећу, а поред њега стоји петао.

Поделите са пријатељима:

Facebook
Twitter
WhatsApp
МУЗЕЈ БЕЗ ЗИДОВА

Прочитајте још