Ерудита, књижевник и преводилац Станислав Винавер, рођен је 1. марта 1891. године у Шапцу у угледној јеврејској породици. Отац Аврам Јосиф Винавер био је лекар, а мајка Ружа пијанисткиња. Основну школу завршио је у Шапцу. Гимназијско образовање је започео у Шабачкој гимназији из које је избачен. Школовање је наставио у Београду, а на париској Сорбони студирао је математику и физику код Анрија Бергсона. Школовање је привремено прекинуо да бу учествовао у балканским ратовима и Првом светском рату као добровољац, један од 1300 каплара. Био је поручник у славном Ђачком батаљону, прешао је голготу повлачења преко Албаније и на Крфу се ангажовао као уредник „Српских новина“ и радио као службеник Државног пресбироа. Након рата једно време проводи у
дипломатији.
Винавер је још далеке 1911. у Паризу написао „Мјећу“ којом је започео превазилажење српске модерне. Пародијске песме попут „Евдоксије“ субверзивног су карактера и суштински су почетак српске авангарде. Европска и српска авангарда отуда су савремене у предратном смислу. Винавер је први превео Хашековог „Доброг војника Швејка“, Раблеовог „Гаргантуу и Пантагруела“, Керолову „Алису у земљи чуда“, Твенове „Доживљаје Тома Сојера“.
Последње године (1945−1955) провео је у Београду радећи као професионални књижевник, сатиричар и преводилац.
Станислав Винавер се успешно бавио музичком и позоришном критиком. Поред других предмета овог изузетног човека, у збирци Народног музеја Шабац налази се и један двоглед за позориште, који је део сталне поставке.
